Constantin-Chiril și Metodiu au fost doi frați din Tesalonic, care au ajuns misionari printre slavii din Moravia și Panonia.

Constantin a dobândit numele Chiril cu câteva zile înainte de moarte, când s-a călugărit. El a fost cel mai mic dintre cei șapte frați ai familiei și s-a născut în anul 826 (sau 827). Metodiu a fost mai vârstnic, el fiind născut în anul 815, dar despre numele său nu se știe dacă era propriu sau dobândit după ce s-a călugărit. Tatăl lor, Leon, era un înalt demnitar administrativ. Datorită familiei nobile, cei doi frați au primit o educație aleasă, studiind materiile care se studiau la acea vreme: teologia, filozofia, retorica, gramatica etc. După finalizarea studiilor laTesalonic, ei s-au despărțit, deoarece Metodiu este ales de către împărat să fie guvernatorul unei provincii slave, iar Chiril merge la Constantinopol, unde se dedică științei. După finalizarea studiilor, a predat pentru scurtă vreme filozofia, apoi a fost directorul cancelariei patriarhale, dar aceste îndeletniciri nu i-au stârnit interesul. El a fost trimis într-o primă misiune la Clifatul arab. Deși avea doar 24 de ani, impresionează prin vasta sa cultură și prin cunoștințele filozofice. După întoarcerea din această misiune, viața celor doi frați se va schimba drastic.

Protectorul lor, Teoctist, a fost un puternic demnitar de la curtea imperială, care le-a înlesnit studiile, dar și accesul la palat. Din nefericire, acesta moare. Din această cauză, Metodiu părăsește funcția sa de conducător al provinciei slave și se călugărește. De asemenea, fratele său părăsește capitala și trăiește un timp în contemplație. Curând, ei sunt chemați la palat de către împărat și trimiși în altă misiune la hazari. În anul 862, împăratul bizantin, Mihail, a primit scrisoare de la Rastislav, conducătorul Moraviei Mari, care cerea ”Un învățător care să ne explice credința în limba noastră”. El l-a desemnat pe Kiril să creeze un alfabet slav și, chiar mai mult de atât, să creeze o limbă slavă literară. În ajutorul lui Kiril a venit și fratele său, Metodiu. Ei s-au angajat împreună să înfăptuiască această muncă titanică, eveniment care i-a așezat pe slavi între popoarele civilizate și a creat bazele dezvoltării propriei culturi. Alfabetul creat de Sf. Chiril se numește ”glagolitic”, care provine din cuvântul slav ”glagol”, însemnând ”cuvânt”. Are 43 de semne slave, din care 27 au valoare numerică (cifre slave).După crearea alfabetului și după traducerea acelor cărți ce sunt necesare credinței și cultului, Chiril și Metodiu au fost trimiși în Moravia Mare, unde le-au transmis noile informații unor ucenici tineri, care au fost aleși pentru această misiune de către principele locului. Dar această activitate a fost întreruptă de către Papa Nicolae, care a văzut în aceasta о încercare a bizantinilor de a-i atrage pe slavi. La Roma, istovit din cauza acestei intense activități, Chiril moare la vârsta de 42 de ani. Trupul său a fost așezat în Bazilica Sf. Kliment și cinstit imediat ca sfânt. De-a lungul istoriei, moaștele sale s-au pierdut, fiind găsită doar o mică parte, care astăzi se găsesc în Biserica Sf. Chiril și Metodiu din Tesalonic.

După moartea fratelui său, Sf. Metodiu a fost hirotonit episcop ”pentru toate țările slave”, după cum se menționează într-o bulă papală. Moartea sa a venit rapid, în anul 885, iar slujba de înmormântare a fost ținută în limbile: greacă, latină și slavă. Datorită muncii Sf. Chiril și Metodiu, lumea slavă a dobândit un alfabet și a putut să creeze scrierea în propria sa limbă. Cultul lor a rămas viu până în zilele noastre, în special între popoarele slave, care îi sărbătoresc așa cum se cuvine.

Константин Кирил и Методиј биле двајца браќа од Солун, коистанале христијански мисионери меѓу Словените од Моравија и Панонија. Константин го добил името Кирил неколку денови пред смртта, кога тој се замонашил. Тој бил најмладиот од седумитте браќа на семејството и бил роден во 826 г. (или 827 г.). Методиј бил постар, тој бил роден во 815 г., но за неговото име не се знае ако било сопствено или го дибил кога се замонашил. Нивното татко, Лав, бил управник. Благодарејќи на благородничкото семејство, двајцата браќа се здобиле со важни места, студирајќи ги предметите кои ги предавале на времето: теологија, фолозофија, реторика, граматика итн. По завршувањето на студиите во Солун, тие се разделиле затоа што Методиј бил избран од царот да биде управник на некое словенско кнежевство, а Кирил оди во Константинопол, каде што се оддава на наука. По завршувањето на студиите, предавал кратко време филозофија, после тоа бил директорот на Патријаршиската канцеларија, но овие занимања не беа од интерес за него. Тој бил испратен во Прва мисија на Арапски Калифат. Иако имал само 24 години, импресионира со својата широка култура и со своите филозофски познавања. По враќањето од оваа мисија, животот на двајцата браќа им се променил комплетно. Нивниот заштитник, Теоктист, бил еден моќен велможа од царскиот двор, кој им ги олеснувал студиите, но и блиските релации со палатата. За жал, тој починал. Заради тоа Методиј ја напуштил својата работа како водач на словенското кнежевство и се замонашил во еден манастир. Исто така, брат му заминал од главниот град, живеејќи некое време во контемплација. Наскоро царот ги поканил во палатата и ги испратил во друга мисија кај Хазарите. Во 862 г., византискиот цар, Михајл, примил писмо од Растислав, водачот на Велика Моравија, кој барал „Еден учител кој може да ја објасни верата на нашиот говор“. Тој го обележувал Кирил да создаде една словенска азбука и уште повеќе да создава еден словенски литературен јазик. На помош на Кирил дошол и брат му, Методиј. Заедно тие се ангажирале за да ја творат оваа титанска работа, овој скромен доказ претставува историски момент за словенското писмо, настан кој ги сместува Словените меѓу културните нации и ја создал основта на развитокот на својта култура. Азбуката создадена од св. Кирил се вика „глаголица“, која потекнува од словенскиот збор „глагол“ кој значи „збор“. Има 43 словенски знаци, од кои 27 имаат и нумеричка вредност (словенски цифри). По создавањето на азбуката и по преведувањето на оние книги што се потребни на верата и култот, Кирил и Методиј биле испратени во Велика Моравија, каде им ги пренесувале новите информации на некои млади ученици, кои биле избрани за оваа мисија од месниот кнез. Но оваа дејност била попречена од папата Никола, кој гледал во тоа еден обид на Византијциjте да ги привлечат Словените.Во Рим, уморен поради целата интезивна дејност, Кирил умрел на возраст од 42 години. Неговото тело било ставено во Базилика „Св. Климент“ и бил славен веднаш како светец. Во текот на историјата неговите мошти се изгубиле, само мал дел биле пронајдени, кои денес се ноѓаат во црквата „С. Кирил и Методиј“ од Солун. По смртта на неговиот брат, св. Методиј бил запопен епископ „за сите словенски земји“, како се спомнува во една папска була.

Неговата смрт дошла на брзо, во 885 г., но погребната служба се одржувала на грчки, латински и словенски јазици. Благодарејќи на трудот на св. Кирил и Методиј, словенскиот свет добил една азбука и можел да создава писменост на свој јазик. До денес нивниот култ останал жив, посебно меѓу словенските народи, кои ги празнуваат како што е ред.